Немогуће је порећи значај образовања и васпитања. Народ који је имао добре
учитеље, имао је и добру нацију, и опстајао вијековима. Позната је Сократова крилатица: Атињани, не будете ли имали кројача, ходаћете голи, Атињани, не будете ли имали обућара, ходаће те боси, Атињани, не будете ли имали учитеља – неће вас бити.
И заиста, просвећен народ живи од свог труда и рада, и чува своју државу, и не да је тако лаком распаду, јер сматра да је и себе у њу уградио, и јер зна да је нико и ништа без ње. С друге стране, збришемо ли оно што долази из васпитања и образовања, наћи ћемо у нама само примитивног човјека…
Доскорашњи школски системи затрпавали су дјецу подацима од којих су она памтила, или доживљавала, само оне који су били успјешно преношени, или, пак, оне за које су имали афинитета. Данас се програми смањују, своде на информације, на најкраће могућу мјеру. Школе се све мање виде као установе за васпитање, а све више као простор за информисање. Ријеч и појам “знање” у области основног школства све мање бивају битни у савременим школским системима. Схватајући такву ситуцаију у шкослтву, Педагошко факултет се прилагодио тим савременим токовима образовања и образује кадрове који ће брзо и ефикасно уклапати у надолазеће вријеме.
1. Ток развоја Педагошког факултета
Главни носилац, камен темељац Универзитета је Педагошки факултет са својим студијским групама, који је регистрован кад је основан и Универзитет, академске 2005/2006. године.
– Разредна настава и
– Предшколско васпитање.
Први декан био је доц. др Ивица Радовановић, професор педагогије.
Њега је наслиједио доц. др Предраг Ковачевић гдје је остао све до (……….)
Мотивисати креативност, подржавати жељу за стицањем знања, ширити и промовисати вриједности савременог човјека, затим стално стицање и развијање нових знања, иновативност и креативност, те способност сналажења у одређеним ситуацијама… само су неке од мисија факултета, које су у служби савременог човјека, односно цјелокупног човјечанства.
Другим ријечима, задатак факултета је био: научити младе људе да се што лакше (и успјешније) снађу при обављању својих радних обавеза; или још једноставније – оспособити их за живот у глобалном и технолошки високо развијеном окружењу.
А да би све то успјешно остварио, факултет се непрестано унепређивао; подржавао научно истраживачки рад, како на регионалним тако и на међународним пројектима, како у земљи тако и у региону; затим подржавао и подстицао научне, стручне и развојне пројекте, да би и на тај начин дао свој допринос друштвено-економском развоју Републике Српске и региона, и, оно што је такође битно, настојао одржати што већи ниво знања основних и дипломских студија, како би задовољио критерије међународних стандарда.
Визија је пратила мисију, тако да је факултет водио рачуна да у будућности образује кадрове у различитим областима и дисциплинама; развија код њих креативне способности и нова знања, што ће им помоћи у што успјешнијем рјешавању проблема на које ће, кроз живот, наилазити.
Тежећи својим намјерама, факултет се досљедно придржава принципа Болоњске реформе, односно европског високог образовања, како би на тај начин дао свој допринос високом образовању у региону, и сврстао се међу оне који предњаче у овој области.
Поред мисије и визије, факултет је поставио испред себе и неке циљеве, међу којима су најважнији:
– Континуиран рад на унапређењу и побољшању квалитета високог образовања;
– Унапређење наставних програма и планова (све за добробит човјека, односно цјелокупног човјечанства) и што брже прилагођавање потребама привреде и цјелокупног друштва;
– Повећање ефикасности студирања;
– Усклађивање политике образовања са тржиштем рада;
– Унапређење научно-истраживачког рада;
– Модернизација процеса образовања;
– Увођење модела образовања учењем на даљину;
– Промовисање потребе за цјеложивотним учењем;
– Допринос развоју, како локалне, тако и ширих друштвених заједница.
Исто онако како је факултет имао своје циљеве, и студијски програми су имали своје. Имајући на уми крилатицу Ј. Ј. Змаја, која је већ одавно постала аксиом у образовању: Није знање знање знати,већ је знање знање дати, циљ им је, првенствено, био: оспособљавање судуната за рад са дјецом у р а з р е д н о ј н а с т а в и, и са дјецом у п р е д ш к о л с к о м у з р а с т у.
Оно што се посебно мора истаћи, јесте чињеница да сваки студент, током студија, мора додатно проћи и п р а к т и ч н у н а с т а в у, у некој од Основних школа, како би се, већ на самом почетку, сусрео са популацијом са којом ће се дружити до краја радног вијека. (НУБЛ је кроз потписане Споразуме о сарадњи са предшколским установама, и основним школама, у Б. Луци, и другим општинама, омогућио студентима стицање практичних вјештина и учешће у раду ових васпитно-образовних установа).
Дакле, видимо да студент није само пасивни посматрач, односно онај који ће теоријски савладати одређени квантум знања, већ да је активан учесник у процесу, у центру збивање, и као такав истовремено своје теоријско знање примјењује у пракси (настави).
Треба истаћи и чињеницу да професори разредне наставе не морају, искључиво, радити само у школама; могу се запослити у неки медијским кућама, васпитно-образовним институцијама као савјетници, органима државне управе, итд.
Слично је и са дипломираним васпитачима предшколске дјеце, који се, такође могу запослити у неким предшколским установама, затим органима државне управе, као савјетници у васпитно-образовним установама, новинари и сл.
Дакле, циљ студијских програма је да оспособи, „произведе “ новог, савременог, способног п р о с в ј е т и т е љ а, који ће бити од користи, како себи, тако и Српској, па и региону, који ће кроз широку примјену научено, у пракси, омогућити услове за нову савремену наставу, како у предшкоским тако и основно школским установама.
А шта је то добар просвјетитељ?
Добар просвјетитељ је онај који у понављању старог налази ново. Паметан човјек није посуда која је само једној употреби намијењена.
Бескорисно је учити без размишљања, а размишљати без учења је опасно.
Дакле, задаци факултета су били јасни. Зато се Факултет, имајући у виду властиту одговорност, максимално посветио унапређивању и промовисању знања за добробит цјелокупног друшва. И доказао да је дорастао задацима које је себи поставио.
Зато и не чуди сазнање да је Педагошки факултет Независног универзитета Бања Лука, већ од самог свог конституисања, посатао препознатљив, као високообразована институција, и ван граница Републике Српске.
2. Нови програми
Ново вријеме доносило је нове захтјеве и потребе појединаца, али и друштва у цјелости, и зхтијевало брзо прилагођавање промјенама које је оно доносило са собом.
Послије извјесног времена, тачније, 2016/20017, Универзитет је уочио потребу и за још неким профилима који би се, такође, могли сврстати у Педагошки факултет. Тако су се уз Разредну наставу и Предшколско васпитање сврстала и још два студијска прогрма:
– Специјална едукација и социјална рехабилитација и
– Пословна психологија.
Потребе појединаца, али и система, скретале су пажњу на себе, односно да су друштву неопходни компетентни стручњаци који ће моћи, и знати, одговорити њиховим захтејвима, односно знати стручно и професионално радити са лицима која имају посебне потребе.
Цуклус студија на програму Специјална едукација и социјална рехабилитација,траје четири године и вреднује се са 240 ЕЦТС бодова. Према Правилнику о научним и умјетничким пољима и ужим научним областима, овај студијски програм је цјеловит и усаглашен са научним пољем Педагошке науке – ужа научна област Дефектологија. Усвајањем потребног знања и вјештина на овом програму, студент добија звање професор специјалне едукације и социјалне рехабилитације, и стиче широк распон компетенција потребних у специјалној едукацији, рехабилитацији и социјалном укључивању дјеце, младих и одраслих особа са тешкоћама у развоју.
Дакле, у потпуности је оспособљен за рад на превенцији, дијагностиковању, социјалној рехабилитацији и едукацији, првенствено дјеце и младих, али и одраслих особа којима је потребна помоћ у задовољењу њихових потреба.
Студијски програм Пословне психологије образује модерни профил пословног психолога, који ће моћи дати свој допринос будућем развоју Српске, региона па и шире. За вријеме четверогодишњег студија, студенти стичу свестран и широк ниво знања, разумијевања и оспособљености што ће му омогућити нови, лакши, приступ неком од проблема.
3. Студент у центру
Примарна одредница Високог образовања, коју протажира „Болоњска филозофија“, јесте стављање акцента на студента, као централну фигуру цјелокупног процеса образовања. Те одреднице придржава се и Педагошки факлутет, коме је студент у центру збивања, како наставних, тако и ваннаставних активности. (Помињемо и ваннаставне активности, јер студенти своје слободно вријеме проводе и као чланови разних секција и удружења која постоје на Универзитету).
У времену брзе акумулације и развоја нових знања, није препоручљиво (дозвољено) да наставник предаје ех-катедра, дакле са свог мјеродавног, надлежног мјеста, и да само он буде активан, већ се активност очекује и од студента, који се мора ствљати у неке проблемске ситуације, наводећи га, при томе, на критичко размишљање о проблему, али и само његово рјешавање.
Дакле, у интерактивном односу, долази се до циља.
Такав однос наставника даје нам за право да студента више не видимо ка објект којему се само прича, и који се подучава, већ као субјект близак наставнику. Отуда и потреба да се Факултет (и Универзитет) усмјери више ка студентима, и то на начин да се:
– наставни план темељи на оптерећењу студената, а не наставника;
– придаје важност резултатима учења и исходима, а не садржајима;
– стављање студента у фокус, а не наставника;
– слободом код избора предмета студенти креирају властити пут кроз студиј;
– студенти припреме за цјеложивотно учење, ради што продуктивнијег (само)запошљавања.
4. Два степена образовања
Педагошки факултет је је своје студијске програме почео формално изводити, у складу са болоњским принципима, од академске 2008/2009. године. Дакле, када и сви остали факултети Универзитета.
Да би се дошло до квалификације степена првог циклуса, неопходно је радити (учити) у обиму који представља 180 – 240 ЕЦТС бодова, што би значило да је то период од три до четири године студирања.
Што се тиче степена другог циклуса, за њега је потребно, након првог циклуса, радити у обиму у којем је еквивалент 60 – 120 ЕЦТС бодова, а то значи да је то период од 1 – 2 године (шест до осам семестара) редовног студирања.
Да би се успјешно окончао студиј другог циклуса, број ЕЦТС бодова, мора, у збиру са првим циклусом, дати 300 бодова, што одговра трајању од пет година редовног студија.
Окончањем степена другог циклуса, студент стиче звање мастер.
Предност мастер студијских програма јесте слобода избора теме. Кандидат сам бира област коју ће, заједно са ментором, осмислити и довести до краја.
5. Образовни циљеви факултета
Циљ сваког студијског програма је да преко образовања оспособи нове профиле будућих наставника, а самим тим и нове школе. Испуњењем овог циља, круг се не затвара, већ отвара. Модернији (савременији) студенти, будући наставници, дјеловаће “новим” васпитно-образовним радом на своје ђаке и тако отварати нове трасе за бољу будућност, у којој би свака “карика ланца” (и Педагошки Факултет, и његови наставници, и студенти/будући просвјетитељи, и њихови ђаци, па на крају и само друштво, у цјелини), била испуњена задовољством, јер се у потпуности остварила.
Све то, наравно, везујемо за кадар којег образује Факултет, чија улога није да
води, већ да наводи студенте (будуће учитеље) да сами виде.
Дијалектика је, основно његово оруђе – откривање ствари путем питања и одговора, вјештина расправљања; доскочљивост у дискусији.
У циљу што комплетнијег извођења наставе, Универзитет предвиђа и студијска путовања, да би се студенти упознали са достигнућима других европских земаља.
Такође неизоставно је планирање и теренске наставе, дакле наставе ван учионице, како би будући учитељи и васпитачи комплетирали искуства стечена на предавањима и вјежбама.
6. Студенти у одлучивању
У оквиру Универзитета основан је Студентски парламент.
Такође није занемарљива ни чињеница да студенти овог Факултета имају право одлучивања, када је у питању квалитет наставе.
Представници, које су сами бирали, су чланови свих тијела што су у вези са квалитетом наставног процеса и услова рада (Комисије за самовредновање и обезбјеђивање квалитета, Наставно-научног вијећа и Сената Универзитета).
Евалуацију (процјењивање)студијских програма спороводе и наставници и сарадници на факултету, на крају сваког семестра шкоске године.
7. Научни скупови
У склопу Педагошког факултета, студијски прорам за Специјалну едукацију и социјалну рехабилитацију, у сарадњи са Заједницом дефектолога основних и средњих школа Републике Србије, организовао је стручни скуп „Дјеца са сметњама у развоју у васпитно-образовном систему“.
НУБЛ се опредијелио, и води бригу о образовању кадрова који ће бити способни одговорити овима захтјевима.
Скупу је присуствовало око седамдесетак наставника из РС и земаља у окружењу. Скуп је одржан 08. 12. 2017.
Битан је и податак да је 12. 12. 2017. на НУБЛ-у, одржана дводневна радионица о компетенцијама и вјештинама неопходним за успјешан рад васпитача у предшколским установама. Радионица је одржана под радним називом ТЕАЦХЕР, који је дио иницијативе ЕРАСМУС плус, финансираног из средстава Европске уније. Циљ прогрма био је хармонизација наставних планова у БиХ, са наставним плановима и програмима за предшкосло образовање у европским земљама, као и додатне едукације професора ангажованих на студијама предшколског образовања.
Поред семинара и радионица планирано је организовати и посјете професора Педагошког факултета НУБЛ-а, вртићима и факултетима, са истом намјеном, у Хрватској, Словачкој, Великој, Британији, Румунији… како би се измијенило искуство и пракса, и стекло ново знање које би било примјењиво и у РС.
Наставно особље Педагошког факултета, не осуђујући све оно што је прошло, и не глорификујући све оно што долази, настоји, а у већини случајева и успијева, прилагодити се надолазећем времену, како би могло, заједно са својим студентима, што лакше поднијети терет живота, који је из дана у дан све већи.
А то све постиже се, не само марљивим радом и залагањем, већ и трајним, доживотним учењем. А и то је један од начина како да се, умјесто некадашњег бучног припремања дјетета за школу, успјешно изборимо за прилагођавање школе дјетету.
Напредак је евидентан, а резултати видљиви.
Педагошки факултет је, на челу са Универзитетом, заслужио да поштује самог себе. А то није мала ствар.
Велике ствари не могу имати малу цијену.
Онај ко жели да стигне до циља, како је одредио, треба да иде само једним путем, а не да лута многима; јер то не значи ићи, већ лутати. А НУБЛ је управо ишао једним путем и зато стигао доциља – до поштованог универзитета.
Педагошки факултет Независног универзитета Бања Лука, је оставио запажен траг у историји васпитно образовног рада, не само на подручју Републике Српске, већ и далеко шире, чак и ван граница бивше СФРЈ.
Студијски програм: Разредна настава
Звања:
- Професор разредне наставе – 180 ECTS
- Мастер разредне наставе – 300 ECTS
Студијски програм: Предшколско васпитање
Звања:
- Дипломирани васпитач предшколске дјеце – 240 ECTS
- Мастер Предшколског васпитања – 300 ECTS
Студијски програм: Специјална едукација и социјална рехабилитација
Звање:
- Професор пецијалне едукације и социјалне рехабилитације – 240 ECTS
Студијски програм: Пословна психологија
Звање:
- Дипломирани психолог, смјер Пословна психологија – 180 ECTS
- Мастер Пословне психологије – 300 ECTS