Оснивање Института
Институт за научно-истраживачки рад Независног универзитета Бања Лука основан је под именом Институт за социолошка и политичка истраживања. Министарство науке и технологије Републике Српске издало је Институту одобрење за рад и уписало га у књигу Регистра научноистраживачких установа 27.11.2007. Институт мијења назив у Институт за научно-истраживачки рад Независног универзитета Бања Лука 17.08.2009.
Организација Института
Институт за научно-истраживачки рад егзистира као организациона јединица НУБЛ-а. Унутршања организација и систематизација утврђна је Правилником којег доноси Управни одбор Универзитета. Институт има Научно вијеће као стручни орган. Институтом руководи директор, кога именује Ректор на приједлог Научног вијећа Института. Садашњи директор Института је доц. др Драгана Поповић, професор Факултета за екологију. Прије њега ову дужност су обављали др Срђан Љубојевић (професор Факултета за екологију), др Мирјана Стојановић Тривановић и др Југослав Јовичић, професори Економског факултета.
У оквиру Института потоји седам организационих дијелова – шест департмана и Центар за издавачку цјелатност. Департмани су инкорпорирани у постојеће факултете НУБЛ-а:
- Департман при Факултету за економију
- Департман при Факултету за политичке науке
- Департман при Факултету за екологију
- Департман при Педагошком факултету
- Департман при Факултету за информатику
- Департман при Факултету за безбиједност и заштиту
- Центар за издавачку дјелатност.
Функционална организација Института је крајње флексибилна. Децентрализована, уско специјализована истраживања у цјелости се реализују у оквиру једног департмана. На супрот томе, шира, мултидисциплинарна истраживања захтијевају складну координацију имеђу ангажованих депармана, односно академских дисциплина. У таквим случајевима, Институт објезбјеђује механизме јединствог наступа према партнерима и/или корисницима.
Све међународне активности на НУБЛ-у примарно се реализују посредством Института, укључујући међународне размјене студената и наставника,
Дјелатност Института
Основна мисија Института је властити научни рад, те подршка факултетима у њиховим научним истраживањима. Научно-истраживачке активности Института такођер доприносе осавремењавању и побољшању квалитета наставе, те развоју научне мисли у областима за које су матични факултети. У складу са одлуком Сената Универзитета, Институт може остваривати дио лиценцираних студијских програма другог и трећег циклуса студија.
Научноистраживачки рада на Институту реализује се на различите начине, у зависности од конкретне ситуације и третиране проблематике:
– израдом пројеката из програма основних, примијењених и развојних истраживања,
– учешћем у међународним пројектима са иностраним партнерима,
– трансфером властитих знања и технологија,
– проширењем научно-информативне базе података путем набавке најновије научне и стручне литературе из иностранства, те обзбјеђењем приступа респектабилним иностраним базама података,
– подстицањем развоја научноистраживачког рада међу младим сарадницима-истраживачима,
– организацијом научних скупова, радионица и сл.,
– промоцијом научно-истраживачког рада Института и НУБЛ-а у цјелини.
Задатак Института је да генерише, чува и примијењује знања која су створена на Институту, те да та знања каналише и размјењује са другим научно-истраживачким организацијама, стварајући својеврсне мреже знања (тзв. кноwледге нетwоркс) у којима он чини једно респектабилно чвориште (тзв. кноwледне нетwорк ноде).
У свом раду, Инситут се самоиницијативно и у цјелости придржава UNESCO-вих препорука о науци и научно-истраживачком раду (UNESCO Recommendation on Science and Scientific Researchers) онако како су прокламоване 13.11.2017.
Институт је закључио споразуме о сарадњи са многим институтима, високошколским установама и предузећима код нас и у свијету, са циљем размјене информација и резултата истраживања, прихватања и ширења добрих пракси у области научно-истраживачког рада. Резултати Института су видљиви и кроз учешће његових сарадника на бројним међународним конгресима и другим научним скуповима. Један од најзапаженијих таквих скупова свако је била међународна научна конференција “Изазови развоја до 2020. године”, одржана 22. маја 2015 у Бањој Луци, која је окупила око 80 учесника са 39 реферата, распоређених у четири тематске цјелине: Политичке претпоставке развоја држава до 2020. године; Изазови друштвеног развоја заједница; Економски изазови развоја у наредном периоду и Еколошке пријетње и изазови заштите животне средине.
Од великог броја прекограничних научно-истраживачких споразума, инцијатива и пројеката, издвајамо:
– Споразуме са Универзитетом “Унион”, Високом школом академских студија “Доситеј”, Факултетом за примењену екологију “Футура” и Факултетом за примењени менаџмент, економију и финансије, сви из Београда.
– Научно-истраживачку сарадњу са Велеучилиштем “Аспира” из Сплита и градом Книном.
– Споразуме о академској начној и пословној сарадњи са неколико универзитета у Румунији:
- European College of Economics and Management(ЕЦЕМ), Пловдив,
- Centrul Universitar Nord din Baia Mare, Kluž(Цлуј),
- Christian University “Dimitrie Cantemir” Букурешт (Bucharest).
– Споразум о сарадњи у области Науке о подацима (Data science) са Универзитетом Charllote у Сјеверној Каролини, САД (The University of North Charolina Charllote).
– Недавно закључени споразум са Институтом ЦИХЕАМ (Centre International de Hautes Etudes Agronomiques Méditerranéennes) из Барија, Италија о учешћу Института у међународној иницијативи: “Creation of a Cross-Border Organic Agro-Food Open Ecosystem through enhancing agro-food alliances”.
Када је ријеч о интердисциплинарним пројектима, споменућемо само неке:
- Студију “Оправданост оснивања (обнављања) Општине Станари”, затим
- “Елаборат о оправданости територијалне промјене града Приједора”, те
- “Мастер план плантаже Miscanthus giganteus“, реализован у сарадњи са Факултетом за примењену екологију „Футура“ из Београда, Индустријским плантажама “Инцел” Бања Лука и Министарством енергетике и рударства Републике Српске.
Департман Института при Факултету за економију
Од бројних активности у оквиру Департмана при Факултету за економију, залужују да се спомену:
- Међународна конференција: Конкурентност у функцији одрживог развоја.
- Експертска студија: Оправдности добровољних пензионих фондова.
- Ерасмус+ међународни пројекат на тему савременог менаџмента у банкама у свијету.
- Пословна конференција БИЗНИС ПРОМО на тему „Едукација, презентација и промоција предузетништва у РС“, чији је медијатор била Проф. др Мирјана Стојановић Тривановић.
Департман Института при Факултету за политичке науке
У оквиру Департману при Факултету за политичке науке, између осталих, реализовани су међународни пројекти:
- Компаративна анализа федералистичких државних система у Европи и свијету и могућности инкорпорирања компатибилних федералистичких рјешења у систему Републике Српске и Босне и Херцеговинe;
- Едукација представница политичких партија и изабраних представница власти у Босни и Херцеговини;
- Education of female members of political parties for political engagement in Bosnia and Herzegovina;
- Међународне конференције и савјетовања:
- Људска права и слободе,
- Босна и Херцеговина у савременом геополитичком окружењу,
- Европска унија- услови и условљавања,
- Гостујућа предавања:
- Предавање новинара и војнополитичког коментатора Мирослава Лазанског на тему: Безбједоносна политичка ситуација у свијету и код нас.
- Предавање Др Џон Андреас Олсена, Замјеника команданта НАТО штаба у БиХ на тему: Нови стартешки концепт НАТО-а.
- Предавање академика Руске академије наука проф.др Јелене Гускове на тему: Савремена спољна политика Русије на Балкану.
Департман Института при Факултету за екологију
У оквиру Департману при Факултету за екологијуреализован је значајан број семинара, савјетовања и предавања, међу којима:
- Плантажирање енергетских усјева и биомасе,
- Узгој енергетског биља,
- Савремена технологија производње синтетичког биодизела из биомасе,
- Производња биогаса.
Исто тако, сараднци Института су учествовали са рефератима на више научних скупова међународног и домаћег значаја.
- На V Међународном научном симпозијуму “Агросyм” 2014, Проф. др С. Љубојевић је презентовао реферат: “Habitat conditions and usability of the hog truffle (Choiromyces meandriformis Vitt.) found in Bosnia and Herzegovina”.
- На VI Међународном научном симпозијуму “Агросyм” 2015, Проф. др С. Љубојевић је презентовао реферат “Импацт оф вариоус хербал еxтрацтс он yиелд оф леттуце (Lactuca sativa)”.
- На VII Међународном научном симпозијуму “Агросyм” 2016, Проф. др С. Љубојевић и Проф. др Виктор Елисеев из Оренбурга, Русија, презентовали су реферат: “Influence of special herbal preparation on growth and development of cucumber, pepper and tomato”. На истом научном скупу Порф. др С. Љубојевић и сараднци са Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци презентовали су рад: “Сеасонал вариабилитy оф тхе цхемицал цомпоситион оф бирцх сап обтаинед тхроугх таппинг (Betulae susus recens)”.
- На VIII Међународном научном симпозијуму “Агросyм” 2017, Проф. др С. Љубојевић је презентовао реферат: “Impact of special herbal preparation on yield of cabbage and lettuce on sandy solis”. На истом научном скупу Прoф. др С. Љубојевић и сарадници са Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци презентовали су рад: “Multipurpose properties of some plants suitable for forest gardens – Damask rose, Maule`s quince, stevia”.
- На IX Међународном научном симпозијуму “Агросyм” 2018, Проф. др С. Љубојевић сарадници са Технолошког и Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци презентовали су три рада: “Chemical composition and antioxidant features of three leafy cultures – broad leaved dock, curled dock and leaf beet”, “Comparison of chemical composition and antioxidant activity between Indian strawberry (Duchesnea indica (Jacks.) Focke) and other species of strawberries” and “Chemical composition, nutritional value and antioxidant properties of crabapples”.
- На X Међународном научном симпозијуму “Агросyм” 2019, Проф. др С. Љубојевић
и сарадници са Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци презентовали су рад: “The choice of optimal technology of processing of wood greenery in the conditions of integrated utilization of forest dendromass”.
- На XI Међународном научном симпозијуму “Агросyм” 2020, Проф. др С. Љубојевић и сарадници са Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци презентовали су рад: “Chemical composition and antioxidant activity of blackberry, black chokeberry and jostaberry”.
- На VI Међународном научном конгресу “Engineering, environment and materials in processing industry” 2019, Проф. др С. Љубојевић и сарадници са Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци презентовали су рад: “Chemical composition and nutritive value of wood greenery of beech, sessile oak, black pine and spruce”.
Контакт директора: dragana.popovic@nubl.org