У времену сложених геополитичких промјена, са којима се суочава савремени свијет, са свим противрјечностима либералне демократије и либералне економије, Независни универзитет Бањалука је посвећен повратку „себи“ и темељним вриједностима друштва и човјека, као и савладавању основних знања у оквирима студијских програма на овом Универзитету.
Васпитањем и образовањем студентима пружамо могућност да се оспособе, не само да раде оно што желе и што је корисно, него и да спознају и цијене оно што је лијепо. Код наших студената развијамо свијест и спознају да учење није продукт наставничког предавања, већ је то продукт оних који уче, јер крајњи циљ образовања и васпитања је најбољи живот. Помажемо им да схвате да поставити право питање представља пола знања и да буду свјесни трајне истине да што више знаш вше вриједиш. Заједно са студентима, Институтом за научно истраживачки рад и преко 92 ангажована асистента, доцента и професора, креирамо модерне студијске програме за будућа занимања, која ће користити, изградњи Републике Српске, Босне и Херцеговине, као и других земаља из којих долазе наши студенти.
Европа и свијет се суочавају са огромним изазовима као што су проналажење одрживе равнотеже између еколошких, економских и друштвених питања. Дигитална трансформаиција и велике политичке промјене биће неки од главних покретача промјена у наредној деценији. Универзитет ће кроз различите облике дјеловања у друштвено-историјском контексту дати одговоре на многе од ових изазова.
Наредних десет година биће кратак, али турбулентан период с обзиром на изазове који су пред нама, то ће бити критична деценија, која ће захтијевати значајне промјене изван континуума. Пандемија Kовид-19 и економска и социјална криза која је уследила, којом је почела деценија, оружани сукоби и друге крупне противрјечности на тлу Европе и свијета у цјелини уводе нас у неизвјесност у наредним годинама, али ће, такође, отворити могућности за иновације на универзитетима.
Развојни процеси су у току. Док се ситуације и профили универзитета широм Европе разликују и у великој мјери су обликовани њиховим специфичним локалним, регионалним и националним контекстима, могу се уочити неки општи трендови:
• Климатске промјене, криза и одрживост уопште су неодложна питања. Ово је навело многе универзитете да своје мисије у образовању, истраживању, иновацијама и култури ставе у службу постизања Циљева одрживог развоја Уједињених нација.
• Технолошки развој мијења животе и ремети тржиште рада. Универзитети производе знање за нове технологије и друштвене иновације. Развој и промоција оваквих иновација је централни елемент њихових активности. Универзитети такође обезбјеђују да се утицај нових технологија на наша друштва проучава и вреднује тако да дипломци буду опремљени за тржиште рада које се мијења усљед дигитализације и нових технологија, посебно вјештачке интелигенције. Ово ће, такође, промијенити начин рада универзитета и њихових партнера.
• Демократија и политички системи су под притиском у свим европским земљама у различитом степену. То је због радикализације дијелова друштва који доводе у питање демократске вриједности, укључујући слободу изражавања. Ово такође угрожава академску слободу и аутономију универзитета, који су основа за научни подухват који покреће друштвени напредак.
• Постоји ерозија јавне дебате кроз дезинформације. Ширење лажних информација, измишљених доказа и концепта ”алтернативне истине” поткопавају вриједност доказа и улогу науке у друштву. Универзитети треба да се позиционирају по овом питању и пронађу нове и ефикасније начине да помогну у борби против овог тренда.
• Свјетски поредак се мијења, биполарни се распао, монополарни је неодржив, а биполарни се ствра праћен крвавим оружаним сукобима. Иновације и образовање су све важнији фактори у геополитици. Пред наше универзитете се поставља обавеза да морају да дијеле и заједно стварају знање на глобалном нивоу у контексту страног мијешања, безбједносних пријетњи и политичких брига о технолошкој и стратешкој аутономији. Ово захтијева од универзитета да изврше деликатну процјену сарадње на основу својих академских вриједности.
Многе ствари ће се послије ове кризе мјењати, тако да ми, на Независном универзитету, свјесни академске и људске одговорности за образовање врхунских стручњака за развој Републике Српске, мотивисани мотом „Остајте овдје“, припремамо нове студијске програме за лиценцирање, односно програме чијим ће савладавањем, дипломци моћи да се ухвате у коштац са озбиљним изазовима који у блиској будућности чекају Републику Српску и њено окружење.
Посебан квалитет савременог концепта образовања заснован је на принципима на којима се успоставља јединствен европски простор високог образовања, утврђеним у декларацијама из Болоње и Лисабона, али су студијски програми допуњени са специфичним захтјевима економског опоравка Републике Српске, односно, указују на потребу изградње економије оригинала.
Независни универзитет је потписник споразума о сарадњи са бројним високошколским установама са основним циљем да се осигура ширење и размјена образовног и научног искуства.
Нагласак је на снажнијем развоју и унапређењу знања и вјештина студената и наставног особља како би се омогућило успјешно вођење процеса реформи високог образовања и интегрисање високошколских установа у европски образовни систем, са снажним обиљежјима потребе припадања славенском образовном концепту односно интеграција у славенски образовни простор.
У нашем систему вриједности наши студенти су на првом мјесту.
Ту смо због вас и ваше будућности. Добро дошли!
Проф. др Остоја Барашин, ректор