Институт за научноистраживачки рад је организациона јединица на Независном универзитету Бања Лука, која обавља дјелатност научноистраживачког рада у складу са законом, статутом и другим општим актима Универзитета.

Основна мисија Института је самостални научни рад и научно истраживање у подршци факултетима као постојећим организационим јединицама на Универзитету.

Циљ Института је истраживање друштвених и природних појава, указујући на проблеме и предлагати рјешења за њихово превазилажење. Институт је потписао споразуме о сарадњи са многим институтима, високошколским установама и предузећима у регији и иностранству, с циљем размјене информација и резултата истраживања, прихватања и ширења добрих пракси у области научно-истраживачког рада и акције.

Резултати Института су видљиви кроз учешће у бројним активностима и пројектима од међународног значаја.

Институтом руководи директор Института.

Тренутни директор Института је доц. др Драгана Поповић. Доц. др Поповић је прије положаја директора Института обављала многе важне и одговорне послове. Поред предавачког искуства, радила је у Јединици за координацију пољопривредних пројеката при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, а у сарадњи са Међународним фондом за пољопривредни развој (IFAD), Економском институту Бања Лука и Институту за грађевинарство “ИГ” Бања Лука. Тренутно предаје и на Факултету за екологију при Независном универзитету Бања Лука. Њена истраживачка интересовања обухватају проучавање просторног планирања, регионалних и локалних развојних програма и стратегија, туризма, демографије, просторне економије, демографије, система насеља и социјалне екологије. Поред наведеног, доц. др Поповић проучава просторни и функционални развој јединица локалне самоуправе. Учествовала је у различитим пројектима из области просторног планирања, регионалних и локалних развојних програма и стратегија, туризма, демографије, студије регионалног развоја итд. Др Поповић је објавила бројне научне и стручне радове у домаћим и регионалним академским часописима и у оквиру међународних научно-стручних конференција и часописа.

Искуство и академски статус бившег шефа руководиоца Института показује озбиљност и посвећеност истраживању и научном раду, посебно у оним областима која се академски одвијају на факултетима Универзитета.

Први директор Института, др Југослов Јовичић, прије положаја директора Института, обављао је многе важне и одговорне позиције и послове. Поред предавачког искуства, професор Јовичић је имао и друге важне задатке, а између осталог био је и декан Економског факултета, савјетник у Министарству трговине и туризма Републике Српске, директор Регионалне развојне агенције за сјеверозапаџ БиХ, амбасадор БиХ у Швајцарској, министар савјетник у мисији БиХ у Европској унији, замјеник министра спољних економских односа у Влади РС, радио је као инспектор у размјени визног инспектората РС, а први посао био је службеник за извоз у институту „Космос“. Објавио је многе научне радове и учествовао на бројним међународним конференцијама.

Директор Института, била је и др. Мирјана Стојановић-Тривановић која има велико радно искуство, поред радног искуства на универзитетима као предавач у економским одсјецима у Републици Српској, има искуства у међународним финансијским институцијама. Најважнији послови и позиције су: директор финансија корпоративних и јавних клијената, директор Дирекције за управљање кредитним ризиком у Хипобанк АД Бањалука, извршни директор Балканске инвестиционе банке АД Бања Лука, замјеник министра за економске односе са иностранством Републике Српске, директор Канцеларије Међународне финансијске корпорације (WорлдБанк) за Републику Српску, директор Агенције за инвестициону гаранцију Републике Српске, директор Одјељења за платне трансакције у Бањој Луци АД Бања Лука и директор и службеник у Одјелу за извозно-увозну епрувету у електромеханичкој компанији Руди Чајвец у Бањалуци. Аутор је значајних научних радова и учествовала је на бројним међународним симпозијима и конференцијама.

Послије проф. др Мирјане Стојановић-Тривановић директор Институра био је проф. др Срђан Љубојевић.