
Клуб дјевојака у науци – Girls in Science Club дјелује у оквиру Независног универзитета
Бања Лука као платформа посвећена оснаживању и умрежавању дјевојака
заинтересованих за науку, технологију, инжењерство и математику (STEM). Кроз
едукацију, менторство и активно учешће у научно-истраживачким и међународним
пројектима, укључујући Erasmus+ пројекат GEAR, Клуб пружа подршку младим женама у
развоју знања, вјештина и професионалних каријера у научном окружењу, промовишући
једнаке могућности и инклузивност у науци.
Независни универзитет Бања Лука кроз своје постојање и рад досљедно показује
опредијељеност ка поштовању родне равноправности и вредновању доприноса свих
чланова академске заједнице, што потврђује и чињеница да се на челу пет од укупно шест
факултета налазе деканице, док Институтом за научно-истраживачки рад руководи
директорица. Оваква пракса представља снажан примјер подршке женама у академском
и научном руководству и додатно оснажује мисију Клуба дјевојака у науци.
Поред чињенице да се налазе на челу факултета и Института, свака од наведених
руководитељки оставила је значајан траг и у реалном сектору, пословању, медијима,
истраживачким центрима, умјетничком стваралаштву и другим областима друштвеног
дјеловања. Ово јасно указује на то да друштво не смије дозволити да половина људског
потенцијала остане неискоришћена, те да су знање, компетенције и лидерство независни
од рода.
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОЛИТИЧКЕ НАУКЕ

Проф. др Радмила (Радослава) Чокорило
Проф. др Радмила (Радослава) Чокорило рођена је 13. октобра 1971.
године у Билећи. Живи и ради у Бањој Луци. Запослена је као
ванредни професор на Независном универзитету Бања Лука, на
Факултету политичких наука, у областима медијских студија и
новинарства, гдје обавља и дужност декана Факултета политичких
наука.
Основне студије завршила је 2003. године на Филозофском
факултету Универзитета у Бањој Луци, на Одсјеку за журналистику,
одбранивши дипломски рад под насловом „Радио као медиј – једна
могућа анализа развоја Радио Бањалуке“, под менторством проф. др Неде Тодоровић, који
је оцијењен највишом оцјеном. Магистарски рад на тему „Друштвена улога савременог
радија у Републици Српској“, под менторством проф. др Неде Тодоровић, одбранила је 2008. године. Докторску дисертацију под насловом „Настанак, развој и друштвена улога Радио-телевизије Републике Српске као јавног сервиса“, под менторством проф. др Радета Вељановског, одбранила је 2011. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Више од двије деценије активно је ангажована у областима новинарства, медијских студија и високог образовања. Више од 15 година бавила се новинарским послом, првенствено као радијски новинар, а паралелно са тим остварује и дугогодишњи наставни и научноистраживачки ангажман. Радни однос засновала је 2003/2004. академске године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, гдје је напредовала кроз звања асистента, вишег асистента и доцента. Ангажман је остварила и на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, као и на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Аутор је више од двадесет научних и стручних радова, као и три монографије које се користе у настави са студентима Независног универзитета Бања Лука. Учествовала је у раду бројних научних и стручних скупова и округлих столова посвећених питањима медија и медијског извјештавања.
У периоду од 2006. до 2011. године била је члан и предсједник Управног одбора Радио-телевизије Републике Српске. Од 2011. године ангажована је као аутор одредница за Енциклопедију Републике Српске и уредник редакције за медије, а у периоду од 2011. до 2015. године учествовала је као предавач на пројекту „Савремено комуницирање у јавности“.
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ

Проф. др Маја Трифуновић
Проф. др Маја Трифуновић рођена је 22. јуна 1974. године у Добоју. Ангажована је на Независном универзитету Бања Лука као ванредни професор на Педагошком факултету, у области опште педагогије и дидактике, гдје однедавно обавља и дужност декана Факултета.
Вишу педагошку академију завршила је 1996. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Основне студије за професора разредне наставе окончала је 2005. године, након вишегодишњег непосредног рада у комбинованом одјељењу и неподијељеној школи. Магистарске студије из области опште педагогије успјешно је завршила 2010. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, а 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци одбранила је докторску дисертацију под насловом „Однос мотивационих и емоционалних стилова ученика“.
Готово двије деценије радила је непосредно са ученицима млађег основношколског узраста, активно учествовала у бројним пројектима Министарства просвјете и културе Републике Српске, те обављала дужност наставника српске допунске школе Министарства просвјете Републике Србије у Минхену.
Тренер је програма „Основе демократије“ и ауторица више научних и стручних радова. Њено богато искуство и мултидисциплинарни приступ чине је препознатљивом и цијењеном стручњакињом у области предшколске, основношколске и породичне педагогије.
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

Проф . др Милица Лакић
Ванредни професор др Милица Лакић рођена је 30. октобра 1970. године у Какњу, а данас живи и ради у Бањалуци. Тренутно је запослена као ванредни професор на Економском факултету Независног универзитета у Бањој Луци, у области пословних финансија, гдје обавља функцију декана Економског факултета.
Научно звање магистра економских наука стекла је 2007. године, на Универзитету ЕДУЦОНС, Сремска Каменица, одбранила магистарски рад на тему „Улога и значај Институционалних инвеститора на финансијском тржишту са освртом нових чланица Европске уније“, ужа научну област финансије. На истом Универзитету у мају 2010. године стекла је научно звање доктора економских наука и одбранила докторску дисртацију под називом „Имплементација инвестиционих фондова на финансијским тржиштима транзиционих земаља“ за ужу научну област финансије.
Током своје професионалне каријере обављала је различите послове и обнашала одговорне и руководеће функције, има дугогодишњу консултантску праксу и искуство, као и богато искуство у чланству у међународним и домаћим научним тијелима и организацијама. Рецензент је у међународном часопису, за часописе и зборнике сврстаних у прву и другу категорију од стране Министарства Републике Српске. Члан је Савјета за издавачку дјелатност Независног универзитета у Бањој Луци научног часописа Сварог.
У периоду од 2016. до 2021. године обављала је дужност вицегувернера Централне банке Босне и Херцеговине, била је чланица Управног одбора ЦББиХ, чланица Одбора Централне банке БиХ за европске интеграције, предсједавајућа Инвестиционог одбора ЦББиХ, предсједавајућа Уредништва за Извјештај о финансијској стабилности, чланица Уредништва за Годишњи извјештај Централне банке БиХ. Учествовала је у мисијама ММФ-а и Светске банке у области финансијског сектора. Учествовала је у развоју бројних пројеката у Босни и Херцеговини, као и у међународним пројектима финансираним од стране ЕУ (ИПА, ЕРАСМУС +, Ерасмус + мобилност и др.). Учествовао , између осталог, у Програму билатералне помоћи и изградње капацитета Владе Швајцарске – Швајцарског државног секретаријата за економска питања (СЕЦО 2014 – 2017). Фаза И; 2018 – 2021 Фаза ИИ), где су постигнути значајни резултати у области управљања девизним резервама: стратешки оквир, оптимизација и анализа сценарија.
Одржала је низ предавања на међународним научним скуповима, округлим столовима, презентовала велики број радова на конференцијама у земљи и иностранству из области пословних финансија, рачуноводства и ревизије. Објавила је низ текстова о актуелним темама на финансијском тржишту из банкарства и савремених кретања у економији у Босни и Херцеговини и окружењу, који су објављени у стручним и научним часописима. Такође је објавила више научних радова и уџбеника. Ментор и члан комисије на више радова на другом и трећем циклусу образовања. Њено искуство и мултидисциплинарни приступ чине је препознатљивом стручњакињом у области финансија.
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОЛОГИЈУ

Проф . др Јела Икановић
Проф . др Јела Икановић рођена је 01. новембра 1969. године у Илијашу. Тренутно је запослена као редовни профессор на Независном универзитету Бања Лука, на Факултету за екологију и Педагошком факултету, у областима заштита животне средине и генетике наслеђивања. Обавља функцију декана Факултета за екологију.
Образовање:
2011 . Доктор биотехничких наука, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Србија
2006 . Магистар наука, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Земун, Србија
1994 Дипломирани инжењер пољопривредног инжењерства, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, Србија
У сарадњи са другим ауторима досад је објавила преко 300 научних радова научних радова од чега је 27 у часописима на СЦИ листи, р адови су у бази Наши у WоС . Радови су цитирани 373 пута без аутоцитата према престижним научним базама WоС и СЦОПУС; Х ИНДЕКС 13. До сада била је учесник на више пројеката, гдје је у оквиру својих пројектних задатака и активности била у изради више мастер радова и докторских дисертација. Од почетка каријере била је ангажована у научноистраживачком раду на трансферу знања и технологија првенствено на ратарским усевима, са посебним освртом на агроенергетске усеве и алтернативна жита у циљу развоја и ширењу знања и технологија неопходних да сви ови усеви у Р. Србији и Р. Српској, постану конкурентни и профитабилни. Коаутор је више књига, једне монографије националног значаја, једног практикума као и више поглавља у истакнутим монографијама међународног и националног значаја. Коаутор је два нова техничка решења и једне сорте.
Члан је: Друштва за заштиту биља Босне и Херцеговине, Друштва генетичара Србије; Друштво за биљну физиологију Србије и Друштво селектора и семенара Србије. Члан је више научних одбора у више међународних и домаћих часописа и конференција (Еко конференција, Нови Сад од 2018; ГЕА ЕцоЕцоАгро конференција, Подгорица 2020; &qуот;Одржива примарна пољопривредна производња у Србији – статус, могућности и могућности&qуот;, Бачка Топола; 2019; Село и пољопривреда, Бијељина; и други.) Агроиновације у биљној производњи 2021; 2023; 2025.
ИНСТИТУТ ЗА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Доц. др Драгана Поповић
Доц. др Драгана Поповић рођена је 21. априла 1978. године у Бањој Луци, гдје и данас живи и ради, остваривши се и као мајка и супруга. Тренутно је запослена као доценткиња на Независном универзитету Бања Лука, на Факултету за екологију и Економском факултету, у областима урбаних студија (просторно планирање и развој) те трговине, туризма и хотелијерства. Такође обавља функцију директорице Института за научноистраживачки рад.
Основне студије завршила је 2004. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци, а мастер студије 2010. године на Географском факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију из области просторног планирања, под насловом „Реорганизација јединица локалне самоуправе као фактор просторног и функционалног развоја Републике Српске“, одбранила је 2021. године на истом факултету
Доц. др Поповић је зачетница Научне конференције са међународним учешћем FRESKA, коју Независни универзитет Бања Лука организује у сарадњи са Centre for Sociological and Political Sciences Studies – Institute for African Studies of the Russian Academy of Sciences (Москва, Русија) и University of the Free State (Блумфонтејн, Јужна Африка).
Више од двије деценије активна је у областима просторног планирања, регионалног развоја, демографије и одрживог туризма. Свој професионални ангажман реализовала је и у Јединици за пољопривредне пројекте при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Економском институту Бања Лука, гдје је радила као истраживач – виши стручни сарадник, као и у Институту за грађевинарство „ИГ“ Бања Лука, као стручни сарадник у области просторног планирања. Учествовала је у изради бројних просторних и урбанистичких планова у Босни и Херцеговини, као и у међународним пројектима финансираним од стране ЕУ (IPA Adriatic CBC – Adriacold, ERASMUS+, IFAD и др.).
Чланица је Српског географског друштва, Друштва просторних планера Србије и Удружења археолога Републике Српске. Ауторица је више научних и стручних радова, чланица издавачког савјета научног часописа FRESKA Conference Proceedings и научног часописа Сварог. Њено искуство и мултидисциплинарни приступ чине је препознатљивом стручњакињом у области просторног планирања и регионалног развоја на простору Западног Балкана.
Клуб дјевојака у науци – Girls in Science Club основан је 2025. године као иницијатива за промоцију једнакости, образовања и активног учешћа дјевојака у науци. Дјелује у оквиру Независног универзитета Бања Лука и дио је међународног Erasmus+ пројекта GEAR.
Наш клуб је мјесто гдје се идеје, знање и инспирација сусрећу. Кроз едукацију, сарадњу и подршку, радимо на стварању нових прилика за младе жене у STEM областима.
- Промоција научно-истраживачког рада међу дјевојкама и младим женама;
- Оснаживање студенткиња и младих истраживачица у области STEM;
- Подизање свијести о важности једнаких могућности у науци;
- Укључивање у Ерасмус+ пројектне активности (GEAR);
- Сарадња са домаћим и међународним организацијама које се баве образовањем, науком и родном равноправношћу.
У оквиру Клуба организујемо:
- Едукативне радионице, предавања и панеле са стручњацима;
- Менторство и савјетовање за студенткиње заинтересоване за STEM;
- Учешће у пројектима и догађајима у оквиру Erasmus+ GEAR иницијативе;
- Умрежавање са сродним клубовима и организацијама у региону и Европи;
- Одржан први дио обуке – Како успјешно проћи разговор за посао у области људских ресурса
Наш рад подржавају:
- Независни универзитет Бања Лука
- Ерасмус+ пројекат ГЕАР (бр. 101129408)
Желиш да постанеш дио заједнице дјевојака у науци?
Било да си студенткиња, средњошколка или млада професионалка, твоја енергија, идеје и знање су добродошли!
Пријави се путем контакт мејла: dragana.popovic@nubl.org и буди дио промјене.
Заједно градимо равноправнији и иновативнији свијет науке.
Имаш питање, идеју за сарадњу или желиш да се учланиш?
📧 Електронска пошта: dragana.popovic@nubl.org
📍 Адреса: Независни универзитет Бања Лука, Вељка Млађеновића 12е, 78000 Бања Лука
📞 Телефон: +387 51 456 611

