Не иде се у свијет ни послушан нити понизан, већ поносан. А поносан је само онај који има знање и умјеће. Само такав, с правом, може, поред свог, представљати и лице своје земље. А кад земљу подигнемо на довољан естетски ниво, други ће нас више уважавати.
На ниском смо нивоу кад је култура у питању. Факултет лијепих умјетности је чврст ослонац, гарант, да се нешто на том пољу мијења, на боље, јер пропашћу културе, пропале су и много јаче земље и већи народи. Зато је и природно што је Факултет лијепих умјетности нашао мјеста на Независном универзитету.
Наставни кадар има огроман стваралачки потенцијал, али и стручне способности да своје знање пренесе на студенте.
На просторима бивше Југославије, што се тиче културе, ниско се пало. Треба видјети само каква нам је штампа, манифестације које имамо, фестивале малине, пива, чварака… затим штрапаријаде, кориде, кобасицијаде, сланинијаде… и све ће нам бити јасно. Свега има на сцени, само правих вриједности нема ни на помолу. А то су вриједности које чине један народ народом, и које га извлаче из варваризма и стављају међу цивилизован свијет.
Народна мудрост нас подсјећа да је „боље једанпут видјети, него сто пута чути“. А дјела која стварају професори, заједно са својим студентима, су крајње једноставна. На појединим сликама остављају, чак и утиске пјесника-лиричара. Језик њихових слика, не само да је допадљив свачијем оку, већ је и разумљив сваком становнику планете, и данас, и јуче и вјечно. То и јесте задатак умјетности – сликарства. Умјетност – то је свијет, безграничан и недокучив, а примамљив и за свакога пријемчив.
Факултет лијепих умјетности је савјест града, а не украс друштва, или нечијих кабинета, јер, све што створи је тако близу живота, али и све је живот у њиховом стваралаштву.
Наставници факултета добро су разумјели своје вријеме, на свом су путу, и иду својим путем кроз живот усмјеравајући своје студенте на њихове путеве. Једино се својим путем и може сигурно корачати. У животу је добро ићи туђим стазама – да се не залута, али у умјетности ће се, управо залутати ако се користе путеви других, или боље рећи – неће се стићи нидокле.
Отуда и разлог зашто се наставнци максимално залажу да им студенти пронађу, макар и мали пут, путељак, али свој. Нека то буде и стазица, танка као пређа за плетиво, утабаће се временом, разгазити, раширити… и продужити, што је веома битно, јер што дужа – то видљивија.
У сликарству, као и у другим умјетностима, постоје само бунтовници, или плагијатори.
Умјетност је биљка којој је коријен у народу. Ријетки појединци (наставници) је само његују, подржавају, усмјеравају… и увијек опомињу на њено извориште, врело – народ.
Студије сликарства имају за циљ да студенти, кроз теоријску и практичну наставу, стекну професионалне вјештине које ће им омогућити да на креативан начин савладају постављене задатке из области сликарства, како у смислу унапређења струке, тако и у индивидуалном развоју.
Надограђујући постојећа знања, умијећа и вјештине, у области ликовних умјетности, сликарства и ликоавног образовања, студенти се, на овом факултету, оспособљавају за самосталну дјелатност у пољу ликовних умјетности и колективан рад у институцијама умјетности, образовања и културе.