Okrugli sto u organizaciji Fakulteta za ekologiju Nezavisnog univerziteta Banja Luka na temu ,,ASPEKTI ZAŠTITE I OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE”

Warning: is_file(): File name is longer than the maximum allowed path length on this platform (4096):

Okrugli sto u organizaciji Fakulteta za ekologiju Nezavisnog univerziteta Banja Luka na temu ,,ASPEKTI ZAŠTITE I OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE”, u čijem radu su uzeli učešće studenti studijskih programa ekologije, zaštite životne sredine i zaštite na radu, ali i nastavnici ovog Fakulteta i Univerziteta. aktuelizovao je dva aspekta:

  • Upravljanje resursima u proizvodnji biomase za dobijanje energenata, o čemu je uvodničar bila prof. dr Jela Ikanović i
  • Ekološko – ekonomski i pravni instrumenti i standardi zaštite ekoloških vrijednosti i životne sredine, sa uvodnim izlaganjem profesora Mesuda Adžemovića.

Argumentovana izlaganja, slikoviti primjeri iz prakse, precizna karakterizacija fenomena savemene ekološke realnosti, ali i otvorenost ovih diskursa u naučnoj i stručnoj javnosti, pokrenuli su široku i polemičnu ras in /home/.sites/72/site7520408/web/wp-content/plugins/srbtranslatin/vendor/simplehtmldom/simplehtmldom/HtmlDocument.php on line 131

Okrugli sto u organizaciji Fakulteta za ekologiju Nezavisnog univerziteta Banja Luka na temu ,,ASPEKTI ZAŠTITE I OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE”, u čijem radu su uzeli učešće studenti studijskih programa ekologije, zaštite životne sredine i zaštite na radu, ali i nastavnici ovog Fakulteta i Univerziteta. aktuelizovao je dva aspekta:

  • Upravljanje resursima u proizvodnji biomase za dobijanje energenata, o čemu je uvodničar bila prof. dr Jela Ikanović i
  • Ekološko – ekonomski i pravni instrumenti i standardi zaštite ekoloških vrijednosti i životne sredine, sa uvodnim izlaganjem profesora Mesuda Adžemovića.

Argumentovana izlaganja, slikoviti primjeri iz prakse, precizna karakterizacija fenomena savemene ekološke realnosti, ali i otvorenost ovih diskursa u naučnoj i stručnoj javnosti, pokrenuli su široku i polemičnu raspravu, koja je opravdala aktuelizovanje ovih pitanja u nas. Upravljanje resursom biomase nije adekvatno i prema ovom pitanju se odnosimo na sličan način kao i prema obnovljivim izvorima energije u cjelini, jer potencijali biomase su mnogostruko korisni i kontinualno dostupni za dobijanje energenata.Zaštita životne sredine, kroz prizmu ekološko-ekonomskog i pravnog instrumentarijuma i standarda, nije akedvatna jer ne odražava stepen zagađenja životne sredine. Ovi instrumenti često su ili pretežno administrativni ili naredbodavni, a manje ekološko-ekonomski, kojima se može na efikasniji način uticati na internalizaciju eksternih troškova. Efikasan način internalizacije eksternalija jeste uvođenje naknade (poreza po jedinici proizvodnje), koja bi bila jednaka troškovima zagađenja.Ekološko-ekonomskim instrumentima ostvaruju znatne uštede, jer se zagađivačima prepušta da odrede najprikladniji način postizanja utvrđenih standarda ekološke zaštite, bez suvišnog administriranja i pružaju dodatni podsticaji oblikovanju novih simbioza između odgovornog političkog vođstva, privrednog sektora i naučnog pogona (koje su usklađene s temeljnim načelima ekološke politike: zagađivač plaća; plati za ono što uzimaš, a ne za ono što stvaraš; oporezuj prekomernu potrošnju, a ne rad).
Okrugli ste je opravdao aktuelizovanje pokrenutih pitanja i pokazao da je interakcija učesnika, studenata i nastavnika, nezamenjiva konstanta savremenog pristupa u karakterizovanju i pravilnom razumevanja fenomena ekološke realnosti.