Са задовољством вас обавјештавамо о понуди стипендија Слободне државе Баварске за курсеве њемачког језика на баварским високошколским установама у 2026. години. Стипендије за курсеве у Баварској укључују школарину, смјештај и оброке.

Студенти и млади академици свих смјерова са средњим нивоом знања њемачког језика (најмање Б1 ниво) из Босне и Херцеговине могу се пријавити за љетне стипендије BAYHOST. У тренутку пријаве, студенти морају имати завршена најмање два цијела семестра на високошколској установи у својој земљи и имати одговарајуће оцјене. Кандидати морају имати држављанство једне од земаља које испуњавају услове.

Рок за пријаву је 23. март 2026. године. Пријаве се морају поднијети искључиво путем онлајн формулара.

Више информација о процесу пријаве и језичким курсевима можете пронаћи на веб страници BAYHOST-а и на Facebook профилу BAYHOST-а.

Срећне празнике жели Вам ваш Независни универзитет Бања Лука!

Доктор Радомир Чолаковић, редовни професор, преминуо је у 69-тој години. Доктор Чолаковић је рођен 5. јуна 1955. године у мјесту Медојевићи, општина Соколац. Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. На Филозофском факултету у Сарајеву 1980. године завршио је двопредметну Групу педагогија и психологија. 2004. је завршио на Филозофском факултету на Палама, Студијски програм психологије и стекао је стручни назив дипломирани психолог. 2002. године завршио је постдипломски студиј из психологије и стекао научни степен магистра психологије. Докторирао је 2008. године на Филозофском факултету из научне области клиничке психологије, те стекао научни степен доктора психолошких наука. Својим преданим васпитно-образовним радом иза себе је оставио неизбрисив траг. Доктор Радомир Чолаковић био је рецензент више научних часописа и књига, аутор запажених научних радова и монографија. У оквиру РЕБТ центра Београд, завршио је двогодишњу едукацију из Рационално-емоционално-бихејвор-когнитивне психотерапије и стекао Сертификате Алберт Елис Института из Њујорка. Доктор Радомир Чолаковић био је дугогодишњи наставник на Педагошком факултету Независног универзитета у Бањалуци.

Независни универзитет Бањалука изражава дубоко саучешће породици.

„Одласком на експресивни-арт камп “Дјеце Сунца” прво у Праг а затим и у Београд, за нас студенте, значило је примјену свега наученог кроз практичан рад. Имали смо прилику да боравимо са особама са Даун синдромом ( Down syndrom)  и да кроз разне радионице директно утичемо на развој ових особа.

Радили смо заједно вјежбе за развој фине моторике, тзв. ликовне радионице (са терапијским елементима), затим психолошке, драмске, музичке и плесне радионице.

 Као дефектолози, у настајању, видјели смо и научили неке нове ствари за које нисмо имали прилику да научимо из књига. Осјетили смо „на властитој кожи“ шта значи живјети с таквим особама и колико је њима наша подршка и помоћ заправо битна, како би достигли свој максимум. Уз свакодневни рад пролазимо кроз радно оспособљавање особа са ДС и кроз њихову социјалну рехабилитацију. Одласком на кампове овог типа, имамо прилику да видимо све оно што нас очекује у раду са овом популацијом“.

Pozivamo vas da nam se pridružite i upoznate sa nama kinesku kulturu.

1. Unaprijediti društvenu odgovornost Nezavisnog univerziteta Banja Luka (NUBL-a) kroz smanjenu
   upotrebu papira za štampanje (seminarskih i drugih radova), a u svrhu očuvanja i zaštite životne sredine,
   putem primjenjivanja nove prakse i edukacijom osoblja i studenata Univerziteta.
2. Poboljšanje kvaliteta životne sredine smanjivanjem stvaranja papirnog otpada i uništavanja drveća
   Pored sve koristi koje papir nudi (pisanje, objavljivanje, informativni predmeti, ambalaža, industrijska
   upotreba, umjetnost…), njegova proizvodnja i korištenje imaju niz štetnih efekata na okolinu. Smatra se
   da je svjetska potrošnja papira porasla za 400% u posljednjih 40 godina, što je dovelo do povećanja
   krčenja šuma. Oko 35% posječenih stabala se koristi za proizvodnju papira, od čega 9 % posječenog
   drveća pripada drevnim šumama (https://www.sciencefocus.com/science/is-recycling-paper-bad-for-
   the-environment/). Zbog navedenog, ovo je jedna od glavnih tema Pariškog sporazuma (rješavanje
   efekata klimatskih promjena), kojeg je i BiH potpisnica. Konvencionalno izbjeljivanje drvne mase pomoću
   elementarnog hlora proizvodi i ispušta u prirodu velike količine hloriranih organskih spojeva, uključujući
   hlorirane dioksine. Reciklažom papira, boje (a time i dioksini) se ne recikliraju te odlaze u prirodu kroz
   vodu ili zemljište. Dioksini su priznati kao postojani zagađivači okoline, što je međunarodno regulisano
   Štokholmskom konvencijom o postojanim organskim onečišćivačima. U svijetu, industrija celuloze i
   papira je peti najveći potrošač energije, čineći 4% ukupne svjetske potrošnje energije. U Sjevernoj
   Americi, odbačeni papir i karton čine otprilike 26% čvrstog komunalnog otpada na deponijama, a smatra
   se da kod nas čini i oko 30%.
   Zbog svega navedenog, ovaj projekat ima za ideju da na relativno jednostavnom primjeru pokaže kako
   se efikasno može smanjiti upotreba papira, a glavnu ulogu bi imale obrazovne institucije. Cilj projekta je
   smanjenje upotrebe papira u školskom procesu studenata Nezavisnog univerziteta Banja Luka (NUBL),
   čime bi se unaprijedila društvena odgovornost Univerziteta, a ujedno bi se poboljšao kvalitet životne
   sredine smanjenjem stvaranja papirnog otpada i uništavanja drveća koje je potrebno za izradu tog
   papira. Ideja projekta je predočena najodgovornijim osobama ove institucije, te je svesrdno prihvaćena.
   Ima vjerovatno više razloga za to, kao što je trajno rješavanje dijela papirnog otpada, ali i jer je to
   ekološki ispravno razmišljanje i djelovanje.
   Očekivani rezultat projeka je uvođenje nove prakse o smanjenju upotrebe papira od strane studenata a
   koji se sprovodi u saradnji sa upravom NUBL-a (februar 2022). Ova odluka bi se očitovala kroz smanjenje
   upotrebe papira u toku izrade seminarskih i drugih radova (eseji i sl.). Ovim bi se smanjila upotreba od
   oko 183.000 listova papira/ godišnje, što predstavlja godišnje između 11 i 23 stabala crnogoričnog
   drveća. Kako kod većine starijeg nastavnog osoblja još uvijek postoji tradicionalna praksa da je “lakše
   čitati” štampani rad za razliku od digitalnog prikaza, predviđena je edukacija nastavnog i
   administrativnog osoblja ove institucije, kao i samih studenata. Takođe će se izvršiti i sadnja sadnica
   crnogoričnog drveća, što će predstavljati “iskupljenje” društveno odgovorne kompanije (NUBL-a) zbog
   dosadašnje nesavjesne prakse.

Ovaj projekat je dio trogodišnjeg projekta “Misli o prirodi”, kojeg sprovodi Centar za promociju civilnog
društva (CPCD), a finansiran je od strane Švedske. Cilj projekta “Misli o prirodi” jeste povećati uticaj
civilnog društva u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje organizacija civilnog društva, institucija,
stručnih lica, medija i mladih za zajedničko, sinhronizirano i snažno djelovanje na lokalnom nivou.
Dodatni značaj projekta predstavlja doprinos provođenju zahtjeva Evropske unije i međunarodnih
sporazuma iz oblasti životne sredine, klime i energije koje je BiH ratifikovala. Zagovaranje, eko HUBovi,
mladi, eko mediji i eko škole, komponente su tog projekta.

Okruglom stolu prisustvovalo je sedamnaest učesnika, među kojima su bili profesori, stručnjaci i studenti iz oblasti ekonomije, sociologije, prava, umjetnosti, politologije i urbanog razvoja. Uvodnu riječ imala je  dekanica Ekonomskog fakulteta prof. dr Ružica Đervida. Uvodno izlaganje održao je prof. dr Stevan Vasiljev. U svom izlaganju osvrnuo se na istorijski razvoj kapitalizma kao društveno-ekonomskog poretka kao i sadašnje poimanje istog. 

Kroz otvoreni dijalog i razmjenu mišljena svih učesnika došlo se i do određenih spoznaja kao i otvaranja novih pitanja. Kapitalizam mjenja svoj oblik i poprima novi pravac, razlozi za to su različiti kao što su razvoj tehnologije, klimatske promjene, pandemija  i slično. Pitanje koje se postavilo je da li je ovo vrijeme kraja kapitalizma i početak neke nove epohe društveno-ekonomskog poretka? Da li je vrijeme da se značaj čovjeka stavi iznad značaja sticanja kapitala? Tema kapitalizma je kompleksna i zahtijeva analizu sa svih aspekata, tako da se došlo do zaključka da je potrebno organizovati niz rasprava i diskusija na ovu temu kako bi se ona sagledala sa mikro i makro nivoa. 

Svrha okruglog stola je da se kroz otvoreni dijalog i razmjenu mišljena dođe do određenih naučno-stručnih stajališta u pogledu budućeg privrednog, društvenog i kulturnog razvoja.